Laboai su toliko zastarjeli da prvi labos postoji samo zato što za vrijeme njegovog pisanja nije postojao Eigen ili neka FOSS biblioteka za matrične operacije.
labos ima toliko nekonzistencija, ekipa na predmetu se ne zna dogovoriti koji je ispravan simpleks postupak.
labos se bavi doslovno najinferiornijim verzijama postupaka (naravno uz dezinformacije o njima) i nema apsolutno nikakvu signifikantnost u pravom svijetu.
labos je opet besramni copy paste genetski algoritmi labosa širokodostupnih na FERu, ali na drugim predmetima se barem nešto i nauči o tome KAKO se genetski algoritmi ponašaju i zašto, dok se ovaj labos bavi benchmarkanjem rezultata za trivijalne funkcije koje simulirano kaljenje dominira.
labos je još najgori od svih, najmanje se toga nauči. Labos je moguće napisati prepisivanjem tucet formula iz skripte, a onda dođeš na sam labos i trebaš znati teoriju iza toga. Znači došli smo od toga da na prvom labose sve što implementiraš znaš što radi, jer je dosta teško implementirati nešto ispravno da znaš napamet algoritam ili ga razumiješ, do 5. labosa koji je prepisivačina skripte.
Mislim, nebitno, predmet više nije na FER3 obavezan, ako se znatno ne modernizira sve će ga manje ljudi upisati pa nije problem. Ali smiješno je da je ovaj predmet bio obavezan toliko godine a tek ove se malo uložilo truda u modernizaciju. Da bar gradivo nije zapelo na saznanjima iz prethodnog tisućljeća, nije kao da nema nešto novog iz tih područja, nit mora sve bit neuronka da bi se smatralo korisnim. 1. labos je super koristan jer se LUP stvarno koristi za inverze, al ovo ostalo je jajksić.
Svi labosi pate od troll uputa, pretpostavki da se radi u C-u, a onda neki ljude prate upute pa se trude raditi IO s datotekama ili koristiti 1. labos, a nekim ljudima asistent kaže “ma boli nas kurac za to XDXDXDXD”.
Plus rakoviti koncept obaveznosti svake komponente umjesto da se potrude napraviti ih takvima da ljudi zapravo žele odraditi neki labos.
Ali ništa zato. Moji svi labosi su na gitu. Bit će i na materijalima. Debuggirao sam ih koliko sam mogao i napravio ih robusnima na ulazne podatke koliko sam mogao. Napisao sam blizu 10000 linija koda samo da bi ga buduće generacije mogle što lijepše uzeti kao referencu u skladu s akademskim normama kad opet zajebu u komunikaciji ili kad se pojavi nedoumica u vezi rezultata.