Arhitektura računala
Ideja ovog predmeta je da uzmete one stvari koje ste naucili na digitalnoj logici (ALU jedinice, bistabili, memorija i ostale gluposti) i spojite ih u primitivni komp koji ima procesor, ram i ulazno-izlazne sprave (na ovom predmetu ce se cesto na početku bacati pojam “von Neumannova arhitektura”).
Naucit ce vas malo o arhitekturi te cete (na labosima) u virtualnoj masini pisati i izvoditi programe na tom zamisljenom procesoru.
Dakle, vise manje cete pisati kod u assembleru. Ovo je vrlo low level programiranje stoga je vrlo lagano za nauciti.
Glavni “problem” su na ispitima meni bila teorija (koja je isto jednostavna, nista tesko za skuzit, ali ne zanimljiva) i to sto se trebas pozurit ako mislis stic napisat sve zadatke u assembleru na papiru. Prekide se treba dobro znat.
Sve u svemu nis pretesko, labosi znaju bit frustrirajuci jer ti ponekad virtualna masina ne radi, pa ti ne zeli kod izvesti jer kad si save-ao file nisi odabrao LF iz dropdown menu-a nego RF ili imas jedan razmak previse ili premalo.
Zapravo, jedino me to zivciralo kod predmeta, taj jebeni ATLAS, vise lupas tipkovnicu jer nemres uopce izvest
program, a ne zato kaj je zadatak tezak. Cudno da nisu mogli napravit neki ljepsi program za simuliranje tog procesora (msm da nemres ni scrollat s misem u ATLAS-u), puno bi se lakse i brze naucilo.
Vrlo mi se svidjelo znanje koje sam pokupio na ovom predmetu.
Algoritmi i strukture podataka
Pao sam ZI jer nisam dovoljno ucio i nisam prag ispunio , dobio 4 na roku.
Na predmetu se radi u C++, ali ja nisam nista o C++-u naucio niti ga se treba naucit.
Nemogu reci da je ista iz ovog predmeta tesko, meni je vjv najteze bilo one 3 razlicite slozenosti naucit.
Uce vas o listama, stogovima, heapovima, stablima i grafovima te o hashiranju (ovo je forica meni bilo, dost kul i jednostavan koncept kojeg nisam prije znao), sortiranju, neka 2 algoritma za pretrazivanje substringova u stringu i algoritmi za prolazenje kroz grafove (DFS, BFS i dijkstrin).
Sve u svemu, nije tesko, ali je zajeb na ispitima na papiru sto dosta bodova znaju uzet ako kod bas nije vrlo slican onim iz preza, iako nisu ni prestrogi.
Koliko sam ja vidio, na ispitima dolaze samo shell i quick sort tako da njih definitivno dobro naucite, zajedno sa stablima (tj. algoritmima za prolazenje stabla) i dijkstrom.
Svidjelo mi se znanje koje sam naucio na ovom predmetu.
Diskretna matematika 1
Ovo mi je jedini predmet gdje mi je prvi ciklus bio tezi od drugog. U prvom ciklusu se radi kombinatorika preko funkcija izvodnica i nisam to skuzio bas, zatim se rade rekurzivne relacije(koje sam skuzio malo bolje od funckija izvodnica, ali ni to mi nije prejasno) koje se lako da naucit sablona za rijesavat i onda se krece na grafove jos u prvom ciklusu koji se nastavljaju do kraja drugog vise manje.
Ovdje vas moram upozorit da ne budete debili ko ja i naucite to o grafovima za MI, ja sam isao kampanjski na to i nisam naucio osnovne stvari, a zadnji zadatak je iz grafova i vrlo je jebeno lagan, samo kaj ja nisam znao osnovne pojmove, tako da sam imao manje od pola na MI.
Za ZI sam jedan put procitao skriptu to kaj se trazi i dobio sam oko 75%, tako da je meni bio taj dio fakat lagan.
Predmet ima i labose koji su otprilike 6/10 po tezini.
Znanje koje sam ovdje pokupio mi je onak, eh, iako je bilo relativno zanimljivo ucit o tom (drugi ciklus, ne prvi).
Teorija informacija
Culi ste za TINF, reci cu vam isto ko i svi ostali, naucite gradivo za MI jer je pickin dim u odnosu na drugi ciklus. Ja sam bio glup pa nisam skupio puno bodova, pa sam pao ZI (jebem ti paritetnu matricu) i onda isao na rok. Imo sam 4, al mi je onda skinuo gospodin (znate o kom pricam) ocjenu na 3 (na rokovima gleda osobno zadatke, na ZI ne kolko sam skuzio).
Predavanja sam gledao online kod Marina Vukovića. Nit smrdi nit mirisi.
Uglavnom, naucite gradivo za MI, rijesite par zadataka i ustedite si zivce na ZI.
Sablonski predmet, nemorate opce nikad shvatit koji je kurac transinformacija i ostale gluposti (o spektru gustoce vala necu ni pricat jer nez opce kae to), nemoj te se ni zamarat.
Jedina dobra stvar je kaj cete vjerojatno dobiti neki Bažantov ispad u obavijestima, to uvijek bude fora.
Vjerojatnost i statistika
Velika pusa mom ispravljacu na zimskom roku, ocito je bio na drogama hihi :*
Okoliš, održivi razvoj i ublažavanje klimatskih promjena
Polagao sam ga online, tako da sam ulozio onoliko vremena koliko treba da napises MI i ZI, ne sijecam se opce jel bilo zadace il neceg osim MI i ZI.
Baze podataka
Here we go.
SQL upiti - SQL je vrlo lagan jezik za razumijeti i nauciti - to me sjebalo jer ga nisam izvjezbao, samo sam ga “znao” i “ma snaci cu se ja na ispitu”.
Za MI sam prolistao kroz prezu za SQL i ucio vise druge stvari. Ocekuje se od vas da poserete 3 SQL upita ko iz picke, a ako
niste ulozili barem 2 sata (ako si genijalac, realnije je 6-10 sati) vjezbanja nakon sto ste prosli prezentaciju, necete to uspjet, ili cete se predugo zadrzat ko ja. Iako to mozda vama nece bit problem jer pisete na papiru, neznam.
Jedino sto znam je da sam isao na rok. Rok ima pismeni dio, koji ako dobite prag od 50%, mozete pristupiti usmenom ispitu. Zbilja vam preporucam da ne zavrsite na roku.
Samo gradivo predmeta je dosta lagano i jednostavno za razumjet, ali sama kolicina vremena koja treba da se sve rijesi i napise na roku je ogromna. Od nas 69 koji smo pristupili, 13 nas je imalo vise od 50% (10 nas je imalo tocno 50%, 3 je dobilo vise). Usmeni je lagan, postoji baza pitanja koja se cesto ponavljaju.
Uglavnom, za SQL, naucite dobro razlicite joinove (left/right, outer, inner, ne sijecam se vise),if/cases, kako baratat sa stringovima (concating), kako raditi sa datumima/vremenom, te ove stvari: group by, having(msm da kad imas group by da moras imat i having), distinct, order by, agregatne funkcije.
Oni vas u 3 zadatka (zapravo jedan zadatak sa 3 podzadatka) pokusavaju ispitati svo gradivo SQL-a, stoga ih sastavljaju tako da sve trebas iskoristit kaj si naucio.
Također DOBRO PAZITE da skupite 50% bodova iz zadace i labosa (ne mozete uopce na jebeni rok izac, AUTOMATSKI PAD, vidimo se iduce godine). 1. labos nisam bio, 2. labos je relativno lagan (ER model)
i vrlo je slican zadaci kojoj ce vam dati prethodno, tako da se na tom 2. labosu da skupit puno bodova lagano, 3. labos je tezi i mislim da se teorijska pitanja i par linija koda, mozda postoji i 4. labos nisam zih vise.
ZI je problematican jer ima puno gradiva, ali ce doc otprilike po jedna (glavna) stvar iz svake prezentacije, rokajte po ispitima proslih godina, i shvatit cete sablonu (pogotovo za ER model) i sto treba naucit.
Sve u svemu, predmet me izjebao u mozak, ali krivica je uglavnom na meni jer sam podcijenjivao predmet, iako jebem i ja njima mater.
Dosta su strogi pri ispravljanju i mala greska moze prouzrocit puno izgubljenih bodova.
Znanje koje cete dobit na ovom predmetu (SQL, ostalo je vise manje nebitno) je vrlo bitno.
Komunikacijske mreže
Predmet vas uci kako funkcionira internet. Postoje zadace i labosi, u virtualnoj masini se rade labosi, analizira se mrezni promet izmedu racunala i unutar mreza. Labosi i zadace nisu teski, samo treba vremena za napisat ih. Daju vam pdf sa pitanjima i imate tjedan il nez kolko vec da predate pdf sa odgovorima. Ovdje cu vam reci da sam ja dosta sturo i kratko
odgovarao na pitanja i nisu me kaznjavali previse za to (mislim da sam imo 90% bodova), tako da je definitivno plus kaj ne jebu previse s tim.
MI i ZI su mi bili lagani, cijeli me predmet zanimao tako da mi nije bilo problem ucit, ali to je subjektivno.
Znanje koje sam pokupio na predmetu mi se svidalo.
Operacijski sustavi
Hihihi hohoho.
Nisam predao 1. labos, tj. nisam ga zakljucao na ferku do nekog datuma, iako sam pred asistentom pokazao da radi i odgovorio na njegova pitanja i dobio vecinu bodova. Zbog toga nisam imao 4 na ovom predmetu, nego 2 (dobio sam -15 il -20 kao da sam jedan od onih prljavih plagijata 🙁 ) iako se valjda ne bih trebao zaliti jer je preduvjet za prolazak predmeta i uopce za izlaz na ZI zakljucati labose na ferku(moze i prazna fajla biti, ali zaboga nemojte da vam se ovo desi, morat cete ga iducu godinu polagat).
MI ima dosta sablonskih zadataka koji su lagani za naucit.
75% ZI je sablona, ostalih 25% je gradivo sa MI. Pogledajte stare ispite, pogledajte sta dolazi i to naucite - imao 37/40 na ZI, u jednom danu se da to naucit.
- labos je najlaksi, ostali su me malo izjebali jer uvijek neki kurac ne radi pa se treba poslat mail asistentu il pitat kolege na discordu. Imam ptsp od djeda bozicnjaka i sobova i patuljaka. Provjeravaju plagijate.
Znanje sa ovog predmeta je bilo zanimljivo meni.
Razvoj programske potpore za web
Na ovom cete predmetu nauciti HTML, CSS, JavaScript neke osnove, HTTP zahtjeve te kako napraviti web stranicu (o onom serveru u javi je bolje i ne pricat). Web stranica se
radi sa node.js. Ima 4 labosa: 1. je HTML + CSS 2. je JavaScript al se ne sijecam tocno kaj, 3. je u node.js i 4. isto. Za svaki se dobije priprema koja se treba samostalno rijesit
i meni je osobno dugo trebalo za svaku tu pripremu (barem 6 sati? iako sam i to malo rekao), provjeravaju plagijate i mislim da je 50% bodova prag na labosima.
Na 1. labosu nisam bio, 2. me zbog toga izmucio jer trebas znat to gradivo 1. labosa da ga rijesis, 3. sam sjebo nisam uspio ni pripremu napravit, a 4. sam sve tocno napravio (u ovom se koristi znanje iz baza podataka).
Sve u svemu, sad kad sam prosao, svidaju mi se labosi jer su me naucili napravit web stranicu, sad se osjecam ko da cijeli web dev znam i ko da mi nista nebi bio problem.
Ispiti su na papiru, na MI smijes imat 1 A4 salabahter (dvostrano), na ZI 2 A4 salabahtera (isto dvostrano), vrlo korisno. Nemogu rec da su ispiti nes previse teski, jedino je
tesko kaj se na predmetu dosta uci i pitaju dosta stvari koje neces ucit napamet nego ces Googlat u pravom zivotu, i ak ne napravis dobar salabahter si se sjebo.
Kao sto rekoh, vrlo mi se svida znanje koje sam pokupio na ovom predmetu.
Uvod u teoriju računarstva
4 labosa (7+7+8+8), prag 50%, provjeravaju plagijate nemojte se sjebat na tom. Naučio sam predmet kroz predavanja na YouTube-u. Nije to loša ideja ako staviš na 1.5, iako
su i tada malo prespora. Za MI se rade deterministicki i nedetereministicki konacni automati, mealy-ev i moore-ov automat (na diglog se isto to radi) i minimizacija, potisni automat,
regularni izrazi (regex), gramatika, parsiranje i Chomskyjev normalni oblik. To je sve lagano. Jedino je na MI teze Greibachin normalni oblik i svojstvo napuhavanja koje nikad nisam potpuno zapamtio/shvatio.
U drugom ciklusu se gradivo otezava - prvo ide turingov stroj, gramatika neogranicenih produkcija i kontekstno ovisni jezici, linearno ogranicen automat, izracunljivost i odlucivost i kontekstno ovisna gramatika. To
je sve vise manje lagano. Onda idu neki DSPACE, DTIME, NSPACE, NTIME koji su teški i nebih znao o njima mnogo. Dakle, ima puno teorije i algoritama za naucit i zapamtit.
Sada malo o labosima - trebate proci prvih 2-3 sata teorije na YT i odmah se mogu rijesiti prva 2 labosa, tako da vam preporucujem da to napravite, iako nije hitno ni nis, samo ce vam bit lakse da se mozete fokusirat na druge stvari.
Labosi su lagani za dobit >50%, ali teski za dobit svih 100%.
Shvacam zasto nas uce ove stvari (zapravo i ne bas, ali kazu da je korisno), ali mi se nije svidijelo ucit gradivo. (Automati su lagani tho)
MENTORSTVO
Kada upisujete 3. godinu/5. semestar, morate odabrati mentora. Ako ga ne odaberete, tj. ako se ne dogovorite prethodno za nekog specificnog mentora, bit ce vam dodijeljen neki random. Ljudi su poceli traziti mentore pocetkom 4. semestra, ja sam to napravio par dana prije upisa u 5. semestar. Prekasno sam saznao za to pa jebiga. Uglavnom, nije smak svijeta ako trazite u zadnju sekundu, ali imajte na umu da sto prije pocnete moci cete si osigurat nekog u podrucju koje vas zanima.
Kada im saljete mail, spomenite im vas prosjek studija (mozete na studomatu vidjet) i imajte na umu da vas mogu traziti da upisete neki predmet koji oni traze.